Primetili ste i nije slučajno da na dosta dečijih slika koje se pojavljuju u javnosti, imamo decu i kućne ljubimce. Deca sama po sebi izazivaju osećaj ljubavi, nežnost, radost i potrebu da budemo njihov zaštitnik. Često, sličan osećaj izazivaju i kućni ljubimci.
Jedan broj roditelja izbegava kontakt svog mališana sa kućnim ljubimcima, iz straha od napada, dlaka, zaraze. Veći broj njih insistira da se deca od malena naviknu na kućne ljubimce i da ne rastu u strahu od kontakta sa njima. Da li i koliko mališani i kućni ljubimci mogu da se druže?
Nije mali broj pedijatara, veterinara i psihologa koji su se ovom temom bavili. Svi su došli do istog ili slučnog zaključka: kućni ljubimac je u ranom periodu života deteta od velike važnosti jer se u tom slučaju ličnost i karakter kod dece razvija na potpuno drugačiji način. Osećaj prijateljstva i ljubavi koju deca dobiju od svog kućnog ljubimca ne može ništa zameniti.

Jednostavno, životinje kao kućni ljubimci utiču na dosta načina na život dece u najranijem dobu, na skoro sve oblasti razvoja detetove ličnosti i karaktera:

Sociološki razvoj ličnosti – razvijenje samopoštovanja kod deteta, jedan od možda najvažnijih aspekata. Kada je kućni ljubimac prisutan u porodici roditelji i deca dele brigu o njemu zajedno. Na taj način deca još u najranijem periodu života imaju priliku da nauče kako se brinuti o drugom biću. Samim tim što zajedno sa roditeljima brinu o svom ljubimcu, u skladu sa svojim mogućnostima, deca stiču osećaj važnosti, rađa se samopotvrđivanje što je ključ za samopoštovanje. Vremenom i odrastanjem njihove obaveze se povećavaju i proširuju, a samim tim i njihov osećaj da pomažu i imaju ulogu u brizi o zajedničkom ljubimcu. Samostalno ispunjavanje ovakvih obaveza koje imaju za njih predstavlja veliku čast, pre svega.

Emocionalni razvoj ličnosti – osećaj empatije. Ovo je možda i najvažniji aspekt razvoja detetove ličnosti na koji kućni ljubimci imaju uticaj. Sa pojavom kućnih ljubimaca u njihov život javlja se empatija , kao skroz novi osećaj u njima. Osećaj da razumeju potrebe, ali i osećanja drugog bića veoma je značajno u razvoju ličnosti dece. Empatija se kasnije u životu odnosi i na druge ljude u različitim situacijama, što predstavlja jedan od najznačajnijih koraka u sticanju emocionalne inteligencije.

Kognitivni razvoj ličnosti – psi kao kućni ljubimci mogu imati posebnu ulogu u životu mlađe dece. Naime, psi su poznati po tome da slušaju kada im se govori, iako ne razumeju. Mala deca koja uče da pričaju imaju upravo suprotan problem, da nađu ko želi da sluša njihov još uvek nerazumljiv govor. Tako psi postaju najvernija publika mališana. Vremenom, kako uče da govore, dobijaju određene reakcije od svojih ljubimaca. Osim što može olakšati usvajanje jezika, prisustvo ljubimaca može povećati i verbalne veštine dece u tom periodu. Kućni ljubimci često izazivaju komunikaciju sa decom, očekujući pažnju i obraćanje, što deca shvataju kao znak da i treba da im se obrate – pa to najčešće čine govorom (kao da ih oni u potpunosti razumeju). Na taj način stvara se jedan divan odnos koji je zasnovan na međusodnom razumevanju na poseban način.

Ono što psiholozi često navode je da su članovi porodice u kojima ima kućnih ljubimaca, obično više međusobno povezani. Zajednička briga oko istih, zajednička radost zbog ljubimca, razvija posebne odnose među članovima koji upravo zbog životinje sa kojom žive i sami provode više vremena zajedno.
Kako samo na početku spomenuli, jedan deo roditelja strahuje zbog dlaka kućnih ljubimaca, ali naučna istraživanja pokazala su upravo suprotno. Deca koja odrastaju uz ljubimce imaju manje šanse za pojavu alergija i astme. Izložena životinjskim dlakama deca jačaju imuni sistem i imaju čak dvostruko manje šanse da kasnije postanu alergična.
Osećaj pripadnosti i podrške koju mala deca imaju uz svoje ljubimce je zaista interesantan jer ih oni prihvataju kao svoje prijatelje od kojih dobijaju istu količinu ljubavi i pažnje koju im daju. Na ovaj način deca uče i šta je to prijateljstvo, šta znači bezuslovna podrška od drugih (koji im nisu roditelji) i kako funkcioniše poštovanje i ljubav među “jednakima” (jer su oni sa svojim ljubimcima jednaki u odnosu i najčešće ne mogu da ih razlikuju od ostalih drugara koje imaju u najranijem periodu života). Mnogo je dečijih romana i filmova u kojima je ovaj odnos opisan.
Bez želje da bilo koju vrstu ljubimaca ističemo, jer svi su divni na svoj način, nekako su deci najbliži oni ljubimci s kojima mogu da ostvare što prisniji odnos, što podrazumeva dodir, zajedničko provođenje vremena i nekako su kuce i mace definitivno na vrhu liste omiljenih dečijih kućnih ljubimaca. Još samo roditelji da se slože, deca su svakako uvek za što više kućnih ljubimaca, a sada je jasno i zašto…