Naši roditelji se sećaju kašika ribljeg ulja, ja se sećam crvenih perlica , a sve u cilju obezbeđivanja dovoljne količine vitamna A i D. Vitam zbog kog volimo sunce, jer ga voli i on. Vitamin koji voli decu i sunce – vitamin D.

Jedan od vitamina koji ima ključnu ulogu u pravilnom razvoju i rastu dece je upravo vitamin D. Sunce je izuzetno važno jer pomaže njegov metabolizam. Ono uz pomoć svojih UV zraka pomaže prelazak provitamina D, koji se nalazi u koži dece i odraslih (onaj deo koji organizam sam stvara), u vitamin D. Drugi deo potrebne količine vitamina D neophodno je uneti putem namirnica koje ga sadrže. Zato, odlazak na more i duži boravak u letnjem periodu vani nije hir, već opravdana potreba organizma. Uskoro počinje jesen, sa više oblačnih nego sunčanih dana i ovaj vitamin potrebno je obezbediti u dovoljnoj količini putem hrane.

Pomalo se zaboravilo na njegove važne funkcije koje ima u očuvanju zdravlja odraslih – uglavnom su deca uvek bila povezana sa njegovim funkcijama, jer i jeste vitamin čija hipovitaminoza, poznatija kao rahitis, se javlja u prvoj godini života beba, koje nemaju dovoljno vitamina D. Njihove inače nežne kosti tada su meke, lako savitljive jer nemaju dovoljno ni kalcijuma, a pod težinom tela deteta kada stoji, duge kosti nogu se krive. Takvo dete, kažemo, ima rahitične noge. Međutim pored ovih vidljivih deformiteta, dolazi i do deformiteta glave, grudne kosti, ali i kosti ruku, što se manje primećuje na prvi pogleda, ali svakako sa posledicama vidljivim kasnije. Tako da bebe ne mogu bez dodataka ovog vitamina u prvoj godini života i moraju ga dobijati redovno.

Kako ovog vitamina nema u majčinom mleku, i kako već duži niz godina duže sunčanje nije pogodno ni za odrasle, a posebno za decu i njihovu osetljivu mladu kožu, ovaj vitamin se ne može u dovoljnoj meri sintetizovati iz provitamina D, putem sunca i mora se unositi kroz posebne suplemente prilagođene uzrastu deteta. Vitamin D treba davati deci i posle prve godine, tokom zimskih meseci posebno, ali i tokom cele druge godine života.

Kod starije dece nedostatak ovog vitamina uzrokuje opštu slabost organizma, nedostatak mišićne snage, ali i nervozu nepoznatog porekla. Danas se nedostatak vitamina D kod dece retko sreće, pre svega zahvaljujući ranoj primeni ovog vitamina u svakodnevici dece.

Međutim, njegove uloge u organizmu se nisu završile sa završetkom rasta i razvoja. On je, kako za decu tako i odrasle, izuzetno važan vitamin u svakom životnom dobu.

Kod dece, vitamin D:

• Utiče bitno na metabolizam kalcijuma i fosfora – Vitamin D pospešuje apsorpciju -“uzimanje” kalcijuma iz hrane u crevima, ali i njegovu “ugradnju” u kosti. Bez kalcijuma (ali i fosfora) nema zdravih kostiju i zuba. Kalcijum daje čvrstinu kostima, ali je važan i za normalno funkcionisanje skoro svih organa, a naročito srca, mišića, nerava

• Važan je za dobru funkciju srčanog mišića, ostalih mišića, kao i nervnog sistema – to je razlog što je vitamin D je jedan od faktora koji “daje snagu” detetu jer pozitivno utiče na rad mišića i nerava.

• Izuzetan je za zdravlje kože deteta – on je čuvar zdravlja dečje kože jer pospešuje deobu ćelja kože i tako učestvuje u njenoj regeneraciji. Posekotine, oderotine na koži brže zarastaju kada je ovaj vitamin prisutan u dovoljnoj količini.

• Ima ulogu u dobrom funkcionisanju imunološkog (odbrambenog) sistema deteta, jer pomaže ćelijama “prve linije odbrane” u borbi protiv mikroorganizama. Ovo važi i za odrasle, pa možemo reći da je vitamin D bitan u borbi protiv različiih infekcija. Imajući u vidu da se grip i njemu slični virusi godinama u nazad javljaju u prelaznim godišnjim dobima, možemo reći da je ovaj vitamin potreban i mama i tatama (mada ne bi izostavili ni bake, ni deke).

• Takođe, bitan je i u borbi protiv napetosti i stresa (preko jačanja funkcije nervnog sistema), što je takođe značajno za sve uzraste. Neka najnovija istraživanja pokazala su da manjak vitamina D može biti uzrok lošeg raspoloženja, pa i depresije (naročito kod žena), a sve više ga vezuju i za autoimmune bolesti, jer se njegov nedostatak pokazao kod svih ljudi koji imaju neku bolest ove vrste.

• Pomaže i u borbi sa viškom kilograma, jer utiče na normalno stvaranje i funkciju insulina u pankreasu, što pomaže sagorevanje šećera u ćelijama mišića, što je takođe značajno za naše mališane koji se zbog uređaja nove tehnologije sve manje kreću, ali i zbog roditelja, koji imaju ovaj problem

Inače, pokazalо se da vitamin D ima značajnu ulogu u prevenciji nekih bolesti, kao što su: kardiovaskularne bolesti, dijabetes.

Koji su to najbolji prirodni izvori ovog vitamina?

Pre svega to je plava (masnija) riba: skuša, losos, sardine. Ovo je odgovor zašto su riblje paštete često na jelovniku vrtića. Tu su zatim mleko i mlečni proizvodi: od jogurta do sireva, namaza. Svi oni su bogati ovim vitaminom, s tim što treba naglasiti da ga ima više u masnijim namirnicama, jer je to liposolubilan vitamin, a masti (lipidi) lakše apsorbuju vitamin D, A, E, K. Sledeća namirnica koja je nezamenjiva u ishrani deteta je jaje, odnosno žumance. Ono sadrži vitamin D u znatnoj meri.

Jasno se vidi da sve namirnice koje su najbogatije ovim vitaminom su životinjskog porekla, što još jednom potvrđuje da decu ne treba uvoditi u veganske načine ishrane dokle god su u fazi rasta i razvoja. Naravno, ovog vitamina ima i u nekim biljnim namirnicama, kao što su avocado, pečurke, ali daleko manje u odnosu na namirnice životinjskog porekla. Kako bi izvukli najviše vitamina D iz pobrojanih namirnica potrebno je da ih kombinujemo sa namirnicama koje sadrže magnezijum i kalcijum, koga ima dosta u svom zelenom povrću.

Inače, ovo je jedan od retkih vitamina kod kog se može pojaviti hipervitaminoza, ukoliko se pretera sa njegovim unošenjem. Kod dece se ovo retko dešava, ali treba naglasiti da nije slučaj kao sa vitaminom C, ili B kompleksa, čije se veće količine same izluče iz organizma. Hipervitaminoza vitamina D se može desiti ukoliko se detetu mesecima daje veća količina od propisane. Simptomi prekomerne količine ovog vitamina u organizmu su: neobjašnjiva mučnina, povraćanje, zamor, svrab kože, suve oči.

Ali, kako je ispred nas zima, dani sa manje sunca, potrudimo se da svaki dan imamo mleko i mlečne proizvode, a svake nedelje da imamo zastupljenu plavu ribu, jaja, uz dosta zelenog povrća, u dečijem obroku. Na ovaj način veštački unos ovog vitamina biće što manji, takoreći nepotreban.