Neprestano se, s razlogom, naglašavaju pozitivne posledice fizičkih aktivnosti u detinjstvu. Nekada, to nije bilo potrebno, jer su se skoro sve dečije aktivnosti upravo svodile na fizičke aktivnosti. Danas, poslednjih decenija sa dolaskom interneta u našu svakodnevicu, posledice su se odrazile i na sve manje fizičke aktivnosti dece.

Kod mališana koji se bave sportom razvijaju se psihosocijalne i psihofizičke veštine (ravnoteža, spretnost, koordinacija…), takva deca lakše sklapaju prijateljstva, nauče da funkcionišu u timu. Pored toga, aktivna deca su zdravija, njihov mišićno-koštani sistem je jači kada odrastu, a manji je rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti. Istovremeno, deca koja su neaktivna u detinjstvu, ili takoreći, više vremena provode na tabletu i drugim internet uredjajima, ili pored TV, kasnije češće pate od gojaznosti, hipertenzije, arterioskleroze ili dijabetesa tipa 2. Zato je važno da decu od malih nogu podstičemo na što više fizičke aktivnosti, da se igraju, bave raznovrsnim sportovima, bilo timskim ili individualnim: penjanje, skakanje u trombolini, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, trotineta ili rošula.

Često se dešava da roditelji deci nameću svoje skrivene i neostvarene sportske ambicije iz mladosti. Roditelji imaju neki sport koji su voleli odmalena i svoje dete usmeravaju na taj sport apriori. Međutim, to ne znači da će taj sport biti izbor i njihovog mališana. Ono što roditelj može da učini, kako bi mu olakšao izbor, jeste da sa njim o sportu razgovara uvek sa entuzijazmom. Da bi mu dao podršku i pomogao u izboru, kao roditelj i njegov vaspitač, možete obratiti pažnju čemu ima više sklonosti, provodeći vreme igrajući se s njim:

– Probajte razne sportove, jer ponekad se odmah vidi i koji sport bi mališani mogli da zavole. Bacite loptu i pratite šta će uraditi sa njom, da li će je šutnuti ili uzeti u ruku i baciti dalje.

– Posmatrajte nivo detetove energičnosti. Ako je odmalena snažno i hiperaktivno, upoznajte ga sa zahtevnijim sportovima (fudbal, odbojka, atletika…), a ako je manje aktivno približite mu sportove koji više zahtevaju spretnost i veštinu nego energičnost (karate, balet, ples).

– Bilo bi dobro da se do polaska u školu deca upoznaju sa širokim spektrom sportova, kako bi sami uvideli u kojem najviše uživaju.

– Vaspitači u obdaništu i roditelji treba da obrate pažnju i o detetovim fizičkim osobinama. Ako je visoko i ima duge noge, neka predoče roditeljima da bi bilo dobro da se dete oproba u odbojci ili atletici, skok udalj i vis. Ako je nisko, ali brzo i živahno, trebalo bi da se oproba u fudbalu ili okretnim igrama. Oni koji imaju jake ruke i zamah, treba da se oprobaju u tenisu i košarci.

– Obratite pažnju na detetovo ponašanje pre, za vreme i posle treninga i sportskog takmičenja. Većina dece voli sve aktivnosti koje su na nivou igre, ali ih ne interesuje treniranje. Pratite da li detetu neki sport pričinjava zadovoljstvo, da biste znali da li da ga usmerite na neki drugi, njemu interesantniji. Proceniti njegovu zainteresovanost posle vežbanja ili takmičenja. Ako su ravnodušni prema rezultatu, verovatno ne uživaju u tom sportu. Ali, ako su uznemireni jer misle da nisu bili dovoljno dobri ili ih je pogodio rezultat, to je znak da im je sport interesantan.

Kada dete može da počne sa bavljenjem sportom?

Mnogi roditelji se pitaju kada dete može da počne da se bavi određenim sportom, a da to ne remeti njegovo zdravlje, rast i razvoj. Svima je jasno da su sva deca psihički i fizički nezrela. Mala su, pa su i njihovi organi mali, a neki sportovi ipak nisu podeljeni na nivo dece i odraslih. Frekvencija srca kod mališana je veća nego kod odraslih. Skelet, kosti nisu još razvijeni i ne smeju se previše opterećivati. Koordinacija još nije razvijena i komplikovani pokreti su za malu decu još nemogući. Zato, treba biti obazriv.

Voda na primer, zbog bestežinskog stanja, pogoduje ovako malom, nerazvijenom skeletu. Deca vrlo rano mogu da počnu da se održavaju na vodi, čak pre nego što prohodaju. Ukoliko od nje nemaju strah, pojedina deca mogu da nauče da plivaju već u petoj godini. Plivanje i vožnja bicikla su ujedno aktivnosti koje najbolje jačaju različite grupe mišića mališana.

Pokretljivost zglobova može najbolje da se razvije između 8. i 10. godine, kada su kosti prilagodljive, što znači da je pritisak na dete da krene ranije da se bavi sportom koji traži veću i bržu pokretljivost zglobova, pogrešno.

Neke vežbe nisu preporučljive ni do kraja puberteta. Na primer, vežbe snage. One mogu da naškode dečjem organizmu, naročito ako se u njima mnogo koriste tegovi.

Mali profesionalci tek od 10.godine

Iako dete može da počne da se bavi određenim sportom već od 4. godine, smatra se da je optimalni period polazak u osnovnu školu, a profesionalno od 11. godine.

U dečijem periodu od 3. do 6. godine od mališana ne treba očekivati nikakve sportske rezultate, jer se ona tada samo igraju i u igri imitiraju odrasle. Oni tada razvijaju psihosocijalne i psihofizičke veštine, lakše sklapaju prijateljstva, nauče koliko je važan timski rad. Zato se u predškolskoj ustanovi Colorado organizuju redovne sportske radionice kroz ciljane i prilagođene vežbice i učenje različitih sportova, uvođenje rekvizita, razvijanje njihove morfološko-motorne funkcije i sposobnosti. Uvodjenje u sportske aktivnosti je prilagodjeno svakom uzrastu uz izuzetnu mogućnost velikog, otvorenog, travnatog prostora koje „Colorado“ poseduje.

Tek sa polaskom u školu, pa do 10. godine, deca iskazuju želju da postignu nekakav rezultat, ali bez osećaja pripadanja grupi, što je neophodno za bavljenje nekim timskim sportom. Posle 10. godine deca poseduju psihičku zrelost za grupne sportove i mogu da se bave odbojkom, rukometom, fudbalom, tenisom…

Bitno je negovati pozitivan odnos prema sportu, sportski duh i davati dovoljno slobode detetu da izabere aktivnosti u kojima se ono najlepše oseća.