Nije retka situacija da se dete iz vrtića vrati kući sa nekom modricom, a u nekim slučajevima i sa ugrizom. Ma koliko ovo bilo stresno za roditelje, prva i osnovna stvar koju stručnjaci naglašavaju jeste da pokušate ne shvatati lično ovakvo dečije ponašanje ma koliko vam to bilo teško. Deca u ovom uzrastu još uvek nisu dovoljno elokventna i svoje negodovanje ili osećaj ugroženosti pokazuju rukama, zubima, umesto rečima.

Većina dece prođe kroz fazu udaranja i ujedanja i to je, slobodno možemo reći, normalno za uzrast od dve godine.

Ruke su za decu sredstvo komunikacije posebno onda kad još ne znaju da se izraze rečima. Ma koliko to znali, to za roditelje može biti veoma naporno, stresno i neprijatno iskustvo pred drugim roditeljima. Pokušaćemo da vam damo par saveta koji će vam, kao roditeljima, pomoći da ovu fazu što pre uspešno prebrodite.

  • Nemojte nikad detetu uzvraćati udarac – Iako ćete često, instinktivno krenuti da vratite detetu kad vas udari, trebate znati da je to u ovakvim slučajevima posebno pogrešno. Na taj način detetu šaljete poruku da je udaranje u redu, i da je to način za rešavanje problema. To dete može zbuniti posebno ako mu govorite kako je udaranje pogrešno. Pokušajte da uskladite ono što mu pričate, sa onim što radite.
  • Otkrijte detetove okidače – Dobro pratite kada se javlja ovakvo ponašanje i ako je potrebno zapisujte svaku situaciju koja je prethodila udaranju. Kada sagledate par situacija, naćićete zajedničku liniju. Na taj način pokušajte naći uzrok i šta je to što dovodi do takvog ponašanja. Da li je to dosada, glad, ljutnja, nedostatak ljubavi? Ne moramo po svako pitanje koje se odnosi na detetovo promenjeno ponašanje ići kod psihologa, jer nekada smo mi najverodostojniji da sagledamo uzrok, ako samo malo duže i više obratimo pažnju. Jednom kad otkrijete okidač lakše ćete rešiti problem. Takođe, treba uzeti u obzir i da li se u vašem životu nešto promenilo pre nego je dete ušlo u ovu fazu? Da li ste menjali mesto boravka, možda ste se vratili na posao, razveli? svaka veća promena može doprineti ovakvom ponašanju deteta, samo je važno da otkrijete šta je uzrok. Dobra i iskrena komunikacija sa vaspitačima u vrtiću dosta pomaže. Zamolite ih da vaspitačice obrate pažnju na ponašanje vašeg deteta kad vam se učini da je ušlo u ovu fazu. Neka vam prijave šta se tačno desilo pre nego što je dete nekoga udarilo ili ujelo.
  • Ponudite alternativne oblike komunikacije – U većini slučajeva deca ne udaraju iz besa ili frustracija vać na taj način samo žele privući pažnju odraslih. Da biste sprečili agresivno ponašanje , pokažite detetu nežniju gestikulaciju rukama. Pokušajte zameniti loše ponašanje dobrim. Svaki put kad dete udari pokušajte mu odvući pažnju nekim lepim gestom, omiljenom igračkom ili igricom koja ga nasmejava. Detetu takođe možete reći da se u vašoj kući ne udara već grli. Pokažite detetu kako nekoga možete nežno potapšati rukom za vreme razgovora. Nakon nekog vremena, vaše strpljenje će uroditi plodom i dete će shvatiti šta pokušavate da mu kažete.
  • Zabavna komunikacija – Neka deca prirodno imaju tendenciju da komuniciraju rukama, u nedostatku reči u svom rečniku. Pokušajte to preusmeriti na zabavu. Na primer, kad god primetite da dete želi da vas udari vi viknite da vam “baci pet”.
  • Uvek kad god možete mazite dete – Što više vremena provodite sa detetom u maženju i paženju, to će se ono osećati zaštićeno, voljeno. Pokažite mu da ruke služe za lepe gestove, kao što je grljenje, davanje poklona, a usta za poljubac.

Osoblje u PU Coloradu dosta je usmereno na posmatranje ponašanja dece u međusobnim interakcijama, prilikom igranja, zajedničkih obroka, rada u radionicama. Svako uočavanje moguće pojave agresije se komunicira sa roditeljima na posebnim razgovorima. Zauzetost roditelja često neprimetno počne da ostavlja posledice kod dece. Nekada se te posledice vide odmah, a nekada dete počinje da ispoljava agresivno ponašanje u osnovnoj školi, što je onda daleko ozbiljniji problem nego u period kada je u vrtiću. Zato nemojmo zanemarivati ovakve simptome, jer ako na vreme otklonimo uzrok, daćemo mu najlepši poklon – zdravo odrastanje i mentalnu stabilnost za kasnije izazove u životu.